Dogovor je pao spontano. Kroz vožnju sa Đoksom i Gogom pored idilično odvratno sive rijeke Majne pala je neka priča o biciklističkim turama, putevima, ono klasika sirova balkanska „KO MOŽE DUŽE, BOLJE, JAČE“ itd. Ajde reko da probamo nešto novo. Da pičimo na duže staze ne samo ove kratke (pa da vidimo čija mama crnu…). Prva ideja je bila „Frankfurt – Dubica“ sa nekih 1000 km (prvo pa muško). Međutim, dakle, voistinu alpe su name se isprječile između i bilo bi jako teško pa smo brzo odustali od te rute ali ne i od drugih. Znam, da „KAKO JE HANIBAL SA SLONOVIMA PREKO ALPI DO RIMA?“ ali Hanibal nije imao još 10 dana odmora a i €vrni mu nisu bili problem (ima se može se) pa mu je lakše bilo! Mi zato imamo želju, neznanje i naivnost a pritom ni malo iskustva (sa slonovima) i odmah krenuti preko alpi bi bilo previše riskantno i klizavo. Ma garant je i Hanibal kupovao stvari preko Internet-a? Osim toga trebalo bi najmanje 14 dana za takav poduhvat a odmora je ostalo svega 10. Odlučimo se mi dakle se za mnogo jednostavniju, kraću, blažu i ne toliko klizavu rutu tj. „Frankfurt – Amsterdam“ sa nekih mizerno kratkih 530 km.
[sgpx gpx=“/wp-content/uploads/gpx/frankfurt-amsterdam.gpx“]
Frankfurt je na nadmorskoj visini od 130 metara a Amsterdam je oko 6 mnv. Samim tim nekih velikih uspona nema, jedino ako Kinezi nešto usput nepravee. Sada, kada smo se odlučili put Amsterdama kreće se u organizaciju i nabavku stvari. Kao što već kazah, ovo nam je prvo biciklističko putovanje i potpuno goloruki (da ne kažem slijepi) ulazimo u ovu avanturu. Naravno bickla su tu ali od opreme, pa ni one osnovne kao što su blatobrani, paksic, garderoba, alat itd ama baš ništa. U stvari lažem, od pribora sam imao pumpu sa kojom mi treba 3 sata da naduvam gumu na jedno 2 bara :-)
Ajmo sada hrabro u akciju, organizaciju i kupovinu (što ni malo nije lako, posebno kad se nema pojma gdje početi).
Pročešljao sam par prodavnica pješaka, tipa http://www.globetrotter.de/de/filialen/frankfurt/index.php
Kada sam vidio cijene, skoro da nisam pao u nesvjest (malo je falilo). Jedna obična majica košta i do 150 €, biciklističke kratke hlače oko 200 € itd. Obična mini pumpa (iako oni kažu da sa dva „udarca“ naduvaš i sve četiri gume konjskih kola) košta oko 30 €. Rekoh da kako da ne, samo sam čekao da nađem takvu pumpu i da krenem na put, samo još konja da kupim :-) Amazon je spas, mislim se. Znači kupovina u takozvanim specijalizovanim trgovinama pada u vodu i bacam se ja fino na internet. Skoro sve što mi/nam je trebalo sam našao na Amazon Shop-u. Ista ta mini pumpa na Amazon-u košta oko 10 € ali mi nešto čudno, ne piše da se sa dva „udarca“ može naduvati Cepelin. Neke sitnice sam nabavio i preko drugih strana. Bilo je tu i nekih akcija u Lidl-u pa sam i tu neke stvari kupio. Sve je u glavnom bilo u redu i stvari su stizale poštom dva do tri dana poslije narudžbe. Sreća moja da imam super komšije, jer ovi iz gangsteri iz DHL-a, TNT-a, DPD-a i ostali banditi isporučuju robu u sred bijela dana, kad nikog nema kući. Komšije (švabe) znaju za poduhvat pa su se rado prihvatili primanja paketa. Čini mi se da su iz trupe zelenih (barem se tako osjećaju) pa im drago bilo biciklo ovo ono nema izduvnih gasova, smoga, ajmo pomoći čoJeku. Nekako sam i sa stvarima imao sreće i nisam ništa morao vraćati nazad jer sve je odgovaralo baš onako kako sam zamislio. Jedini mali problem je nastao kada sam dobio kišne kabanice i jedna je bila poderana, tj. prerezana skalperom (valjda se turci u lageru malo igrali). Vratio sam je nazad i poslali su mi novu. Međutim i ta je bila razrezana na istom mjestu (vjerovatno iz istog paketa tj. zakačenog prilikom testiranja skalpera). Nikakav problem, kažu, šaljemo vam novu samo se nemojte ljutiti :-) Ma dajte reko, ljudi smo nismo turci, šta ima da se ljutim samo vi šaljite novu imam ja komšije sve primaju. Stvarno servis kakav se samo poželiti može. Ne samo u ovom inet-shop-u već skoro i kod svih ostalih prevaranata. Dobro, dosta sada oko toga. Evo liste stvari koje sam kupovao i koje su nam prijeko potrebne za našu malu bajc avanturu.
Sve ovo je pokupovano, oprano (hvala Maro) i spremno za put. Jedino apoteka još fali ali to su sitnice (valjda nam neće ni trebati).
U zadnje 2 sedmice sam se borio sa mapama za navigaciju i napokon sinoć sam završio kompletnu rutu. Prvo sam radio sa mapama od garmina TOPO DE 2010 ali im karte baš i nisu bile dobre a osim toga 200 € za karte su, ruku na srce, PUNO PARA. Odlučio sam se za besplatne i za mene bolje karte od OSM http://www.openstreetmap.de/
Jednostavno se ode na http://garmin.na1400.info/routable.php izaberu karte tj. djelove/parcele/duluma/ari koji su potrebni za put, napravi se zahtjev i u roku 2 sata stiže email sa linkovima sa gotovim kartama.
Karte se mogu odmah ubaciti na garmin (gmapsupp.img) i onda pustiti čika garmin da računa rutu. Nije fora u tome što se dobiju gotovi fajlovi, nego je dečko mislio na sve tako da je spremio skoro sve formate za dosta medija. Radilo se o navigacijama ili PC programima.
Evo pregleda fajlova koji se dobiju:
This service generates four different configurations of your personal map:
* Installer for Garmin MapSource (Windows).
* Installer for Garmin RoadTrip (Mac OSX)
* Combined image for direct manual placement on the GPS device (gmapsupp.img)
A zip file just containing all the Garmin map tiles as selected on this website. This is useful for Linux users (e.g. Qlandkarte)
Meni je odgovaralo opcija „Installer for Garmin MapSource (Windows)“ Fino pokupio fajl i instalirao ga i eto ti karte u MapSource-u pa planiraj koliko te volja.
Pustiti garminozu da sam računa rutu na toliko dalek put se pokazalo kao katastrofalno. Jer tu šta garminoza računa ni konjska kola izvući nebi mogla. Zato se fino upali PC – MapSource – i onda modeliranje. E sad je trik napraviti od rute track i onda prebaciti na garmin nazad.
Ovo se radi da bi se izbjeglo novo stalno preračunavanje nove rute jer kod garmina je to uobičajno. On to fino računa sam i bira puteve kako mu je volja, džaba ti oblikuješ rutu 10 dana. Izgleda da još nisu čuli da ima ljudi koji kući imaju kompijutere. Za auto je to ok, 10, 20 KM manje više, ali biciklom to nebi bilo baš fino. Zato korak po korak.
– nabaviš mape
– startaš MapSource
– ubaciš mape
– kreiraš rutu ( e ovo dugo traje)
– momorišeš je
– startaš WinGDB3
– i na kraju memorisanu rutu prebaciš u track
– vozi Miško
Evo gotove rute za putovanje :-)
E sad, druga je priča sam Garminoza e-trex legend (koje ime kao da je ratno stanje). O tome ćemo sada malo. Moram priznati da sam se dobro namučio oko navigacije dok nisam skontao kako šta radi i gdje se šta nalazi. Kako napraviti pravi put a ne da navigacija računa šta i kako hoće. Testirao sam jedan dan navigaciju na malo dužoj relaciji i napravio sam rutu tj. track preko Taunus-a. Neu-Isenburg – Lochmuehle oko 80 km.
Pokazalo se kao pravo rješenje jer većina puta je kroz šumu gdje se brzo izgubi orjentacija. Međutim sa mojim sada već (od milja) Garminčićom NIKAKAV PROBLEM. Jeste da se malo nekada skrene sa puta jer track-linija navigacije pokazuje pored par metara ali se jako brzo vrati nazad i pogodi put. Prijem je i u najgušćoj šumi fenomenalan a i baterije (dvije klasične) drže 25 sati (NAJMANJE). Da ne propušta vodu itd. je jasno samo po sebi. Samo još da se mogu prijaviti na facebook i kuvati kafu sa njim bio bi perfektan :-)Pa kad se može Chuck Norris prijavljivati sa veš mašinom što ja nebi mogao sa navigacijom, zar ne?
E sad su bicikla opremljena za put i sve što treba je dočekati taj 3. sep. 2010 i polaHko krenuti. Ako budemo imali sreće neće padati kiša ali ako i bude spremni smo kao zapete puške na sve prirodne i nadprirodne pojave.
Sada se radi na kondiciji (pada i ustaje) a usput se i oprema testira. Gore-tex cipele, jeftina kišna kabanica zvana pončo (svi koji redovno gledaju Meksičke serije znaju o čemu se radi) i triko sarentino su se već pokazali kao prava investicija. Svaki dan se piči na posao 20 km. Osjećam se polako kao moj drug Chuck Norris, već sam počeo da žvaćem pčele jer med direktno ne podnosim baš :-)
A i hlače/mudante/bermude sam testirao. Nose se, kako god to sada zvučalo bez donjeg veša tipa pamučne gaće. I onaj dan poslije 80 km na Taunus-u sa oko čistih 10 km sa usponom od 10% kao da nisam ni vozio. Sutra sam opet mogao isto toliko, nikakav problem, nema bolova, guzo-čiba ama baš ništa.
Mislim da neće biti nikakvih problema oko putovanja ali o tom potom.
Jedino nisam računao da će se toliko para potrošiti na opremu, još ispade da smo super prošli :-)
Računamo na dnevne/putne troškove (spavanje, klopa, piće) sa 80-100€
Mislim da ćemo isto produžiti do mora jedan dan ali najviše vremena ćemo se vozikati po Amsterdamu. Hvala bogu tamo su svi na biciklima pa će nam biti kao u raju/rajHu.
A da, vratićemo se vozom za Frankfurt i to Ćirom
Idemo dalje….dano po dan.
Nastojaću svaki dan zapisati/slikati/snimati pa će da ga unešem u naš blogovnik ođe da se nađe, reda radi.. neka ima, zlu netrebalo.. :-)
P.S. Karte za voz Amsterdam – Frankfurt preko Hannover-a su kupljenje. Za nas oboicu i bicikla karte su 110 €. Voz kreće 12 Sep. u 8:58 a u Frankfurt stiže oko 17:55.
2 Antworten zu Frankfurt – Amsterdam priprema za put